U Selikicicnoj basti se seta lisica.  Ne znam kako, ali prva dva puta kada sam je videla sam je pomesala sa  komsijskom   persijksom mackom. Valjda nisam mogla da verujem. No, sada smo sve vec navikle jedna na drugu i  redovno kada sednem ispred kompjutera i pogledam kroz prozor  ona " mi predje put ".Ne znam sta bi to trebalo da znaci kada mi zuckasto-ridja lisica predje put ali eto polazeci samo od krajnosti u spektru boja na kojem bi se ova svetla nijansa nalazila u odnosu na crnu boju ja sam pretpostavila da treba da najavi da ce nesto dobro da se desi. I bar danas jeste - imala sam uspesan sastanak vezan za naredni fahion week u Londonu, sto  je, svesna sam, najava za mnogo posla kod kuce, ali to je proces u kojem uzivam. Zavrsila sam citanje "Murakamija "u podzemnoj na putu do Trafagar skvera.  Bila sam tacno u tri sata tamo jer sam morala da proverim kako to izgleda kada je ovaj trg skoro ceo prekriven stolicama! Desavanje je bilo deo nedelje dizajna  i  svako ko se zatekao  na Trafalgaru u to vreme mogao da odabre jednu od mnogobrojinih stolica i ponese sa sobom.  Malo poveci suvenir. I to delo poznatog dizajnera. Ipak nisam. Jer sam jos uvek bila pod utiskom "susreta" sa delom  meni omiljenog FIlipa Starka. Tokom proslog vikenda desavao se open house day... dakle dva dana tokom kojih moze da se poseti bilo koja institucija/gradjevina koja predstavlja arhitektonsku ili pak dizajanersku  zanimljivost,( koja inace obicno  zatvorena za javnost ), ukljucijuci cak i mogucnost da se posete privatne kuce poznatih umetnika Londona.  Ja sam se odlucila za konacno udjem u hotel u St. Martin lejnu -designed by  Filip Stark. I nije se desio efekat koji moze da usledi kada se konacno sretnemo sa dugo zeljenim..ne ! ja sam bila potpuno fasicirana i sada sigurno zelim  da vidim I hotel ( koji je u skorije vreme dizajnirao) u Buenos Ariejesu ( iz jednog casopisa sam  zapamtila ftogrfaiju predvorja tog hotela sa  puno stiroporskih ruzicastih glava nosoroga po zidovima.) U cast tome sledeca " otvorena kuca " koju sam posetila je bila rezidencija argentinske ambasade gde su me ispred " docekale " na velikom platnu projektovane slike argentinskih umetnika, a unutra  je bio serviran caj, i  ako je bilo proslo  pet sati:)