Prvi plakat koji sam ugledala u podzemnoj u Londonu bio je za predstavu “ Alegria” – Cirkusa de Solei ( Cirque du Soleil).  Koliko se oni visoko kotiraju na mojoj skali izuzetnosti govori cinjenica da sam prosle godine u ovo neko isto vreme dosla u London na dva dana samo da bih odgledala  upravo pomenutu predstavu. Cekala sam , vise od godinu dana, da dodju u neki, meni dostupan, grad u Evropi. Jer njihove predstave zaista ostavljaju bez daha, jos bolje daju osecaj da nije potrebno , bar izvesno vreme hraniti moj , uglavnom  nezasiti, centar za “ extraordinary " desavanja. Bilo mi je to prvi put…da sam ih gledala uzivo, sto je bio zaista odlican odabir za najbolji moguc pocetak prosle 2006 godine. Eto me sada u ovom gradu opet  na pocetku godine ,bas zbog toga sto ga toliko volim, jednako kao Beograd - stigla sam potkrepljena  sujeverjem da gde provedem  prvu nedelju dana nove godine tamo cu se cesto vracati cele te godine. Prosle godine je to “upalilo”. A nadam se i ove ce. Sacekalo me je pismo od organizatora fashion weeka (  i Swatch sat od sponzora) - potvrdjeno je da cu imati reviju ,ovoga puta i odeca ne samo tasne, znaci zaista puno posla , I  da se je javim odmah radi daljih dogovora . Dakle to je bilo prvo na  “ TO DO “ listi, I onda  u zavisnosti od tih dogovora da se dalje organizujem. Jer u Londonu su sada u toku finalne resprodaje, koje zaista imaju pravo znacenje te reci, dakle popusti su i do 90% I za mene je uvek posebno zadovoljstvo kupiti na takvom popustu neki “ bezobarazno” skup ali savrseno dizajniran komad - bilo cega, ali uglavnom: cipela, sesira, materijala za buduce kreacije ...i ovog puta sam manijacki trazila detalje za dnevnu sobu koju renoviram. Na prvom mestu tapete, tacno sam saru  vizuelizovala u glavi..i danas pronasla bas takve. Jako sam bila srecna sa tom kupovinom. Medjutim to je znacilo da sam odustala od uobicajene kupovine cipela, jer tapete su zauzele sve mesto, u mojim vec prepunim koferima. Hmm, da budem iskrena do kraja, zbog tapeta sam morala kupiti i novi kofer. Ali mi nije zao…jer je bozanstven - beli na ljubiascte leptirice…a posto mi je kofer u neku ruku  i “sredstvo za rad” onda sam sebi objasnila kako mi je bio bas  neophodan. Elem, imala sam dovoljno vremena da dodjem kuci ostavim kofer I presvucem se, za izvesno desavanje, na koje sam odlucila da ipak odem iz radoznalosti, i ako sa izvesnom dozom nelagodnosti, da ne kazem straha.  Dvoumila sam se , a onda me je umirila moja prijatejica Sally, i e-mail od prijatelja koji me je i pozvao ne desavanje. Naime , dobila sam poziv da prisustvujem  , godisnjoj ceremoniji I svecanom rucku,  jedne vrste udruzenja…masona ciji je moj prijatelj clan. Zaista sam bila zatecena pozivom,  jednako koliko I cinjenicom da je moj prijatelj njihov clan, nisam znala sta da mislim..i uradim. Nisam htela da odbijem  ali, u glavi su mi se vrtele scene iz opisanih rituala ’ Davincijevog koda” koji su se odvijali i u Londskim crkvama, pa onda scene sa Tomom Kruzom iz “Sirom zatvorenih ociju…. Sally mi se smejala, rekla je da je to deo tradicije Britanije - to postojanje slobodnh " zidara"..i da treba da budem polasakana pozivom jer se na bilo kakva njihova desavanja vrlo retko biva pozvan, ukoliko niste clan. I tako bila sam pocastvovana  i prilicno uplasena , od nepoznatog, koje sam izvukla iz fiktivnih predrasuda. Sledeci moj problem je bio sta obuci za jedno takvo desavanje?Posto mi je "najavljeno" da ce biti pristuni mnogo ugledni ljudi… i da postoji dressing code, u koji se svakako ne uklapa moj zivopisni styling. Dala sam sve od sebe - srecom sam ponela novi brokatni sako, I za ovu putesetviju sam napravila za sebe jedan od mantilica iz moje poslednje kolekcije, u za mene neobicajeno umerenoj ,bordo boj,i I  iznenadila sam sebe krajnjim reuzultatom - imala sam samo dve boje na sebi....I pri tom se osecala  dobro I “adelaktvno" obuceno za tu prilku. Svecanost se odrzavala u  St Michael crkvi, rucak u njihovom sedistu u blizini. Uspela sam da se ne obrukam, I ne obrukam prijatelja, prateci ponasanje i instrukcije starije gospodje pored koje sam sedela , i koja je bila upucena u moju neupucenost. Dakle ,ustajala sam, sedala, cak I pevala, kada i kako je trebalo. Stvarno cu svasta nauciti u zivotu !Celokupna ceremonija je zaista bila jedinstveno iskustvo, nista ni blizu ”zrtvovanjima  koje sam ocekivala”J Njihove svecane odore su me ostavile bez daha, ali sam tek posle u sedistu ostala sirom otvorenih ociju pred lepotom unutrasnjosti zgrade. Zaista davno nisam bila na lepsem mestu. Skoro da je impresivnije od londonske zgrade parlamenta koja mi je omiljena I raskosnije od Bakingamske palate! Trudila sam se da ipak umereno pokazujem svoje odusevljenje, sto je za mene uvek tesko, ali je jos  jedna “korisna” stvar koju sam tokom vremena u Engleskoj naucila. Imala sam priliku da budem predstvaljena mnogim,pomenutim, uglednim ljudima , I to kao  “ special guest from Serbia”. I kao i uvek moje poreklo je izazvalo dosta ” zanimljivih” pitanja ,na koja sam uz casu najboljeg vina, i izvesnu dozu humora,  pokusala da odgovorim u duhu pozitivnog brendiranja  nase zemlje. U toku jednog od njih Sallz me  je prekinula pozivom, smejuci  se, rekla je da me zove da pita samo da li sam “prezivela strasnu ceremoniju”.  Bilo je  extraordinary  rekla sam joj. I zahvalila  sto je brinula :) I potom se zahvalila mom prijatelju sto mi je pruzio priliku da prusustvujem jednom ovakvom desavanju - imala sam impresiju “ostvaljene bez daha” kao i nakon predstave Cikrusa De Solei..pa dobro ne bas isto... skoro isto ali svakako posebno iskustvo u  postojecoj " kolekciji  neverovatnih"