Brak mojih roditelja je godinu dana stariji od mene. I ja  se , vise no njihovoj ljubavi, divim  samo medjusobnom pokazivanju iste. Dakle, u Stojanovica svakog  31.12 mi slavimo ono sto slavi ceo svet ali i nijhov ulazak u jos jednu godinu braka.  Ove godine tatica je spremio iznenadjenje, te sam tako ja pred odlazak na put , birala burmu.. za mamu,  jer odlucio  je  da , posle 35 godina braka,  pita svoju suprugu, da ponovo kaze da:) Ja necu biti tu da cujem to milozvucno da.... ja odoh za Berlin...moram..zelim...tako su se namestile zvezde. Jer sam zelela da otputujem negde za sam kraj godine, za i zbog sebe -ne zbog posla. Ovu "poslovnu" godinu sam zavrsila radeci kostime za operu "Mozart..luster..lustig".. Dragi "Mozart" izvukao je sve preostalo iz mene i ucinio da pomerim granice jos jednom... bilo je to jako dobro iskustvo..taj svet cudesa koji smo kreirali u par dana.. Irena koja je osim predivne muzike, sve osmilslila i  "vukla" mesecima i mi preostali "madjionicari " tog spektakla iz raznih krajeva sveta, uklapali smo svako svoj deo u tu "pricu" : Mozartovi sazburzani, amerikanac,...i mnogi "domaci"globtroteri i...bilo je puno... srce svima ... i Sava Centar... eto i bilo je onako kako treba da bude- jako dobro. Slicno tome bila je i cela moja 2006 godina - plodonosna, puna - ocekivanog dobrog, i neocekivanog - jos boljeg. Ali , imala sam osecaj sitosti... na kraju.. kao posle ukusnog ali preobilnog obroka. I potrebu da se od svega ,na malo,  "odvojim", sve to "svarim" i smetim u "arhivu," pre li nego  opet  "osmislim" i  udobno se smestim na svoj brzi Diridondica  Karusel:) Iskreno - planirala sam London, ali Berlin me je dozivao... moji prijatelji : Lieber i njegov Lieber.. ma sve. Kod njih dvojice mi je ko u Banji Koviljaci:) .. ma kao da sam na vecitim ferijama.....obozavam njih dvojicu. Oni se vole medjusbno, i onda vole mene i tretirajuu me kao kakvu divu:) Ja sam njima osim Diridondica i  njihova Schwuleta (njihova najbolja drugarica)... i logicno ..budem rasterecena i najbolje se opustam u  njihovom domu..po sedmi put ove 2006 godine... susret Berlina i mene...ali svaki put zbog tasni...zbog posla...do ovog puta..sada samo za moje zadovoljstvo. I tako stigla sam "nemackim krilima "( germnawings) preko Kolna -do Berlina..po ceni duze beogradske taxi voznje:)  I onda ovoga puta Berlin mi je ponudio  - Magic Factory..pravu pravcijatu fabriku magije..davno nisam bila srecnija..provela sam tri cudesna dana, pre li nego sto sam docekala ovu novu ( James Bond ) godinu.. i to prvo na gala veceri u baroknom domu  "moja " dva omilljena "decaka", uz Hildegard Knef i "HIljadu crvenih ruza" samo za mene, i 12 zrna grozdja, sa 12 zelja u 12 sekundi pred ponoc... i onda posle sa preostalih 20000 zgodnih gay muskaraca u Berlinskom "Kinu Ineternacional".

Pa eto na pocetku ove nove srce mi je bilo puno... i prepuno, a ja na dva pole prepolovljena -zbog podvlacenja crte... zbog kulminacije..zbog najintenzivnijih osecanja...ipak sam uspela na prelasku godina da  iz crno bele vecernje  "uletim" u crveno belu haljinu ..skoro neprimetno:) Moze biti da je to znak da sam neprimetno usla u jos jednu Diridondica godinu ekstrema. Ili godinu kolorita..i brzih promena:) Videcemo...